Juraj Dobrila
Juraj Dobrila | |
---|---|
Датум рођења | 16. март 1812. |
Место рођења | Пазин |
Датум смрти | 13. јануар 1882.69 год.) ( |
Место смрти | Трст |
Juraj Dobrila (Veli Ježanj, 16. mart 1812 - Trst, 13. januar 1882) bio je biskup, štampar i dobrotvor.
Biografija
[уреди | уреди извор]Dobrila se rodio u selu Veli Ježenj, u području Tinjanštine u centralnoj Istri, koja je tada bila dio Ilirskih provincija, da bi ubrzo prešla u Habzburšku monarhiju. Bio je iznadprosečno inteligentan, pa je prvo pohađao nemačku osnovnu školu u Tinjanu i Pazinu, a potom gimnaziju u Goriciji i Karlovcu, gde je išao i u sjemenište. Zaredio se 1837. godine i radio 1837-1838 u Munami i Hrušićima. Od 1839. studirao je teologiju u bečkom Augustineumu gdje je diplomirao 1842. godine. Nakon studija je postao kapelan u Trstu i direktor devojačke škole.
U periodu 1857-1875 bio je biskup porečko-pulski, a od 1875. do smrti biskup tršćansko-koparski. Dobrilin studijski kolega i prijatelj bio je Josip Juraj Štrosmajer, hrvatski biskup i dobročinitelj u XIX veku. Dobrila je glasno zastupao prava Hrvata i Slovenaca u Istri.
Za vreme Revolucije 1848, Dobrila se učlanio u Slavjansko društvo u Trstu. Zalagao se za uvođenje slovenskih jezika u škole i u javni život, finansirao školovanje dece u hrvatskom delu monarhije (u Rijeci i Kastvu) te je poticao hrvatske i slovenačke seljake u Istri da čitaju knjige na materinskom jeziku i da ih ne tlače politički i kulturno moćniji Italijani.
Dobrila je 1854. štampao molitvenik "Oče, budi volja tvoja" na hrvatskom i podupirao je izdavanje prvih hrvatskih novina u Istri, "Naše sloge" 1870. godine. Takođe je objavio zbirku narodnih bajki i poslovica, "Različno cvijeće". Njegov drugi molitvenik, "Mladi bogoljub", objavljen je 1889.
Bio je član Regionalnog savjeta Poreča od nejgova osnivanja 1861. i njegov predstavnik u bečkom parlamentu do 1867. Osim toga, učestvovao je u Prvom vatikanskom saboru (1870), gde je podupirao Štrosmajerove stavove o budućnosti Crkve.
Dobrila je postumno darovao celo svoje imanje u dobrotvorne svrhe. Njegov lik se nalazio na novčanici od 10 hrvatskih kuna (iz doba novije Hrvatske, a ne NDH).
Drugi o Dobrili
[уреди | уреди извор]Šimun Milinović je poznavao Dobrilu i o njemu je zapisao da ne želi da ga potomstvo kune, jer se uticalo da bogoslovija postane rasadnik talijanštine. Dobrilu su posprdno nazivali biskupom Slovena, vescovo dei Schiavoni.[1] Kada je Ljudevit Vuličević protestno pisao biskupu Štrosmajeru, zbog njegovog antisrpskog prozelitizma, u pismu je spomenuo i da je biskup Dobrila bio svedok događaja u Puli, kada su Ljudevita hteli živoga gurnuti u grob, 1872.[2]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Милиновић, Шимун (1882). Народни лист, XXXIII/1882, 9, 1-2, Бискуп Јурај Добрила. Загреб: Школска књига.
- ^ Дурковић - Јакшић 1990, стр. 245.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Дурковић - Јакшић, Љубомир (1990). Србија и Ватикан, 1804.-1918. Жичко и шумадијско владичанство.